Саграђене су од просто наслаганих необрађених камених рипа.
Форма им је зарубљеног конуса у коме је проста одаја за
становање. Да су ове куле у преисториска времена подизане,
сведочи по два три метра дебела земља, која их је сада обухватила
и у којој има неколико културних слојева. У најнижем таквом
слоју леже рбине од грубе грнчарије, комадићи угљена, прах од
костију, окресине од кремена и опсидијана, секире од базалта и
порфира најпримитивнијега кроја. У следећим су слојевима глачане
секире, стреле, ножеви, праћке, нагорела зрнад и разни обоци. А
из највиших археолошких слојева извађени су бронзани предмети
који доказују да су последњи становници ових грађевина били на
прелазу из културе камена у металну.
Сличне су куле подизане и на острову Пантеларији, где се зову
_сезе_.
Потпуности ради ваља додати да су у Италији многи неолићани
становали још по пећинама, ма да су пећине у ово доба већином
као гробнице употребљаване. И овде се дешавало да су у неким
пећинама људи и становали и своје мртве сахрањивали; изгледа да
се стари варвари нису од лешина толико грозили колико то чине
цивилизованији народи.
Они су живели о лова и риболова, а имали су припитомљене: свињче,
козу и говече. Вероватно је да земљу нису радили.
Рукотвори талијанских неолићана мање су савршени но што беху у
другим земљама. Земљано посуђе беше им врло грубо и украшено
само простим линијама. У Лигурији су нађене алатке од
опсидијана, кога минерала нема у тој земљи и обоци од шкољака,
које не живе у њеном мору; то сведочи да су овдашњи становници
имали саобраћаја са другим земљама.
Лубање лигурских неолићана најсличније су са лубањама неких
племена из Северне Африке. Дугуљасте су као и у њихових
претходника, са којима се и у другим појединостима подударају.
Неолићани су ови били мањи и слабији но њихове миолитске
претече. Изгледа да је иста раса али дегенерисана.
~Српске земље.~
Нема сумње да би се сви читачи заједно са писцем најдуже задржали
на прегледу преисториских становника српских земаља. Али је на
нашу заједничку жалост Преисторија српских земаља истом у зачећу
своме. Нама су из ње познати само неки ретки и оделити факти,
које бисмо могли све приказати па да много не уморимо онога који
би им своју пажњу обратио, али на основу којих се још не може
оценити ни у колико су наше земље тада насељене биле, а камо ли
да се из њих могу извести јасне представе како су ондашњи
становници наших крајева живовали. При свем том дужност нам је
да значајније наласке истакнемо, да их групишемо и да покушамо
представити главна преисториска насељења српских земаља. Нека би
недостаци овога првога покушаја подстакли вредне чланове Српске
Књижевне Задруге да сваки у својој околини распита, да ли нема
тамо какових старина из преисториских времена.
I. ~_Краљевина Србија._~ Прикупљање, проматрање и описивање
преисториских старина код нас је још одвећ скорашње и сувише
случајно и дилетантско, да би се већ сада могао саставити јасан
и систематски преглед разних културних ступњева на коме су се
находили преисториски становници Србије. Према досадашњим
наласцима сигурно је само, да су и у нашој земљи представљени
они ступњеви културе, који су обележени поглавито обрадом камена,
па обрадом бакра и бронзе и обрадом гвожђа. Наласци су ови
већином само истакли али не и решили многострука питања, која се
односе на Преисторију Србије.
Истакнуто је али не још решено и питање: да ли су људи живели у
Србији и за време дилувијалне периоде? Ово би питање било решено
кад бисмо имали бар неколико сигурних остатака од прапоречана и
прапећинаца. Ми пак имамо само два наласка, која можемо са неком
вероватноћом приписати овим прастановницима Србије. Једно је
кремено копље ископано са шљунком из старога наноса Мораве код
Орашја и Марковца, а друго је кремени нож који је, заједно са
расцепљеним, глачаним и дотериваним костима пећинскога медведа,
нађен у Преконошкој Пећини (сл. 43). Ови предмети и по обради
својој и по лежишту своме указују на палеолитско доба и говоре у
прилог мишљењу да је у Србији било људи за време кватерне
периоде. Мишљење је ово дакле вероватно, али не још и потпуно
потврђено.
[Слика: сл. 43. – Кремени ножић из Преконошке Пећине.]
За питање о неолитском становништву Србије имамо и несумњивих а
можемо рећи и већ многобројних доказа. Од њих су нам познати не
само поједини, оделити рукотвори, већ и читава станишта и
селишта.
Прво ћемо поменути станишта по пећинама, па селишта на отвореном
пољу. У Злотској Пећини нађене су рбине од свакојаког посуђа и
једно шило од јеленскога рога. У Сићевским Пећинама нађене су
рбине од грубога посуђа, окресине од кремена, секирице од
глачаног камена и обоци од пужева и животињских зуба. – У
Јелашничкој Клисури иза Царевог Корита има једна окапина у којој
се и испред које се нашло повише кремених ножева, један бат од
диорита и тег од лапорца. – У пећини на Понорима у селу Дубокој
има рбина грубе грнчарије и коштаних игала. Тако је и у
Каменичкој Пећини код Каоне (у округу пожаревачком). Изгледа да
су у овим двема пећинама становали људи и у временима млађим од
каменога доба. За све пак набројане пећине стоји отворено питање
да ли нису заклањале људе и у старом каменом добу, тј. у
палеолитској епоси. Питање је ово зато нерешено што ове пећине
још нису прописно проучене, већ су доста које људма које
животињама изривене, тако да проматрачи морају бити и сувише
пажљиви, да не би испретуране и помешане ствари као сувремене
узели. Под питањем је да ли испод главног слоја сталагмита има
недирнутих културних слојева са људскм рукотворима а нарочито са
цреповима од земљаног посуђа као што се то више пута тврдило.
Питање је да ли су оне многобројне кости пећинског медведа од
животиња мирно на своме леглу угинулих или су их ловци
дилувијалног доба у своје збегове подовлачили. Под питањем је и
да ли су оне расцепљене кости заиста људи цепали или су неком
другом силом онако искомадане.
Повелика селишта из неолитскога доба откривена су код Винче крај
Дунава, Барајева, Ропочева и Неменикућа, код Бање под Венчацем,
код Шапца и код Петњице близу Ваљева. – У староме селишту код
Барајева има врло много плитких земуница изнад којих су ваљда
биле колибе од плетера блатом облепљенога; на ово указују комади
жбука на којима је пруће од петера оставило отиске у виду олука,
и који су, сигурно услед пожара, скроз жежени. На дну ових
земуница нађена су огњишта са обгорелим каменим плочама и
обжежена ватришта. У оваквим кућиштима а и по простору међ њима
нађене су секире и кесери од глачаног камена (сл. 44) и кремени
ножеви (сл. 45) и стрелице. Кремених окресина највише је нађено
по њивама које се зову Кремените Њиве, а по целоме селишту има
доста рбина од посуђа простог и шараног, са дршкама и ножицама
или без истих. Међу прикупљеним рбацима нашло се је и комађе од
којег се је могао да састави судић представљен на сл. 46. Од
земље су израђивани и колутасти тегови. Неолитски остаци у Шапцу
нађени су на Шарампову измеђ' Саве и Отоке; а то су камени бат,
употребљивани јеленски нарошци, одломци глинених рукотвора:
црепуља, чаша и других судова, и особени шестокраки предмет,
чијој се употреби не можемо да довијемо. У селишту код Петњице
има окресина од кремена, рбина од посуђа, земљаних тегова,
коштаних игала итд.
[Слика: Сл. 44. – Камени кесери из Барајева; сликани пљоштимице и
насатице.]
[Слика: Сл. 45. – Кремени нож из Барајева.]
[Слика: Сл. 46. – Земљани судић из Барајева.]
Остаје нам да поменемо предмете из неолитскога доба, који су
појединце нахођени а који указују да ће се можда на местима
њихова нахођења праве насеобине моћи открити.
У Шумадији имамо прво неке наласке у Београду и између Београда и
Жаркова: камени кесер и обрађени јеленски рогови. – У Беломе
Потоку још је 1844 године нађен један млат од серпентина, који
је доспео у Гајеву збирку а са овом у Народни Музеј у Загребу.
Ово ће бити најстарије откриће неког преисториског предмета у
Србији. – У Рипањској Шупљој Стени, која је још у преисториским
временима ваљда због живине руде шупљена, нађене су стрелице од
кварца и примитивни судићи, који су слободном руком грађени и
врло слабо печени, а у потоку Смрдану нађено је једно једриште
од кога су се кремени предмети можда одбијали. – Из Стојника
имамо један прост четвртасти чекић, који се без држаља у руци
држао. – У Светлићу (округ крагујевачки) нађен је један камени
кесер, а у Крагујевцу полутак од клинастог бата. – Из Чачка
имамо камени бат необично вешто израђен (сл. 47), а из Прањана
два лепа а различна бата (сл. 48 и 49).
[Слика: Сл. 47. - Изглед озго и са стране каменога бата из
Чачка.]
[Слика: Сл. 48. – Изглед озго и са стране каменога бата из
Прањана]
[Слика: Сл. 49. – Камени бат из Прањана]
Из Источне и Јужне Србије имамо у Музеју прво из Голупца, један
тег рибарски од печене глине, какова се налази у костолачком
мајдану угљена, па из Раброва један серпентински бат. У рејону
угљеног рудника у Пољани, нађен је пре неколико година један
камени чекић са костима неких животиња, које изгледа да су
изумрле. У Ресави код Милве нађен је леп бат од трахитне стене
(сл. 50); у Морави код Алексинца један камени кесер, који је
позније почет да се врти да би се ваљда као амајлија могао
носити (сл. 51); а из Нишаве код Ниша извађен је прво бат од
базалта (сл. 52), па за тим један мањи од базалта.
[Слика: Сл. 50. – Камени бат нађен у кориту Ресаве код села
Миливе.]
Из Мрмоша близу Крушевца имамо тежак бат представљен на сл. 53,
из Крушја (срез моравски) полутак омаленог бата, а из Горње
Врежине код Ниша велику секиру од базалта и тестерицу од
кремена. – У Грљишту код Зајечара нађен је леп кесер и полутак
од бата, а у Доњој Белој Реци ископан је углачани камени рукотвор
који се разликује од свију до сада у Србији нађених камених
алачица и оруђа. Леп је бат нађен и у Трњанима у крајинском
округу (сл. 55).
[Слика: Сл. 51 - Камени кесер нађен у Морави код Алексинца]
[Слика: Сл. 52. – Камени бат нађен у кориту Нишаве код Ниша.]
[Слика: Слика 53. – Камени бат нађен у једном раседу у Мрмошу.]
[Слика: Сл. 54. – Земани агршак из Бора; изглед са стране и
озго.]
[Слика: Сл. 55. – Бат из Трљана.]
У Западној Србији од спорадично нађених предмета из неолитског
доба имамо да споменемо само бат из Бастава у Подрињу. Сем тога
су нађени камени батови у неким могилама нпр. у Негришорима, али
како ове могиле не датирају из каменога доба то и ови наласци не
могу указивати на неолитско насељење; вероватно је да су ови
предмети грађени у периоди бронзе а можда баш и у неолитској
периоди, па су у познијим временима чувани као какви талисмани и
томе подобно.
Ако размотримо градиво од кога су ови камени рукотвори израђени и
потражимо исто по разним брдима у Србији, онда ћемо се уверити,
да нема предмета који не би могао бити од домаћих стена израђен.
Серпентини, диорити или амфиболити и пешчари од којих је већина
српских неолитских предмета израђена нлазе се у изобиљу и на
много места у Србији, те за ову потребу нису ондашњи становници
морали ступати ни у какву размену са околним народима. Колико је
ондашња каменарска индустрија имала локални карактер најбоље се
види на базалтским предметима, који су нађени од Ниша до Сићева,
дакле у непосредној близини онога јединственога у Србији изданка
базалта на Нишави изнад Сићева.
II. У ~_Босни и Херцеговини_~ сама је влада предузела да
систематски проучи остатке из преисториских периода чега је
последица: обилата већ грађа за историју железнога доба у тим
земљама. На остатке из каменога доба није толика пажња још
обраћена, те нам ово и није тако добро познато.
Из старога каменога доба нема још никаквих поузданих података.
Неолићани пак боравили су у Босни као и у Србији било у пећинама
било по селиштима.
Од пећина је до сада проучена како ваља само Маринова Пећина код
села Рогоушћа, у чијем се културном слоју поред ножева од
рожнаца и грубог посуђа налазе многобројне кости од обичног
медведа, вука, пољског зеца, пуха, творића, козе, мале тетрепке
и неких других тица. Ту су нађене и кости свизаваца (Arctomys
marmotta), тресетног свињчета (Sus scropha palustris) и јелена
(Cervus elaphus) које су животиње у Босни изумрле.
Од неколико до сада запажених неолитских селишта потпуно је
проучено само оно на северноме обронку Требевића, на Собунару
близу Сарајева. У пепељавом културном слоју, на 1 метар испод
површине земље нађене су кости и рогови од припитомљених коза,
оваца и говеда и од зверова: срне, јелена, дивљег свињчета,
лисице, медведа, курјака и куне. Кости су ове често размрскане и
исцепане, оглодане, зарезане и иначе обрађене. У истоме су слоју
рбине од лонаца, зделица и других судова; за тим ножеви од
кремена и рожнаца и окресине од разнога камена, међ' којима су
интересни комадићи од опсидијана, кога минерала нема у овим
земљама, но је можда из Маџарске донесен. Поред тога нађени су
жрвњи, брусови и један одломак бата од шкриљца, и справице од
кости и рога. Значајно је да се међу овим старинама појављују и
предмети од бронзе што сведочи да се неолитска насеобина на
Собунару одржала најмање до у доба бронзане културе.
Друге неолитске насеобине биле су близу Которца уз Железницу,
југозападно од Сарајева, и то на брду Наклу под Игман-Планином и
по орницама код Илиначе, на Гласинцу, на Кичин-Брду близу Буне,
на Хуму близу Мостара, близу Добоја, код Јајца итд., али су ове
насеобине претрпане остацима из млађих преисториских периода.
Трагови сојеница запажени су у Хутовом Влату код Метковића, у
Шеваревом Блату код Хлевна (Ливна) на северној обали Језера код
Јајца, у Уни код Рипча близу Бишћа. – Али ове старе грађевине
још нису довољно проучаване да би им се права старост могла
одредити. У културноме слоју сојенице близу Бишћа нађени су
одломци простога земљаног посуђа, јеленових рогова, вепрових зуба
и животињских костију; сви ти предмети указују на најмлађе
неолитско доба, али су са њима помешане и старине римске и
позније, јер је Рипач вазда био насељен па су из њега разни
остаци доспели и у корито Уне.
III. У ~_Срему_~, у Славонској ~_Посавини_~ и Хрватском
~_Загорју_~ нађена су камена оруђа из неолитскога доба на много
места: код Земуна, Руме, Сота, Бапске (сл. 56), Рачиновца,
Винковаца, Сиска, Загреба, Дарувара, Видовца (сл. 57), Височке
итд. Највеће селиште откривено је на Самотовцу измеђ' Петријевца
и Бисовца у Славонији, одакле су у загребачки музеј донети
камени ножеви, стрелице, батови, секире и глодала; коштана шила и
ножеви; земљане палице, пршљени, тегови и неки особени
шестоперци (сл. 58). Камена су оруђа грађена од стена са Фрушке
Горе или са Загребачке Горе. Прометом је оруђе од серпентина из
Срема преко Посавине ношено у Загорје, а алатке од дијабаза
доношене су из Загорја у Срем.
[Слика: Сл. 56. Једриште од кога су одбијани кремени ножеви;
нађено између Бапске и Шида.]
[Слика: Сл. 57. Бат од камена сијенита из Видовца код Загреба.]
[Слика: Сл. 58. Шестоперац од печене глине из Самотовца.]
[Слика: Сл. 59. – Камени рукотвори из Хрватскога Загорја: 1
троугла секира од амфиболита. – 2 четвороугла секира од
серпентина из Голубовца код Лобора. – 3 и 4 бат од порфира;
изглед озго и са стране.]
[Слика: Сл. 60. – Коштани предмети: 1 шило из Мочвари у околини
Осека. – 2 и 3 шила из Самотовца. – 4 и 5 ножеви из истог места.
– 6 и 7 употребљени зуби од морско пса и пећинскога медведа из
пећине изнад Ожља. – 8 и 9 игле из Самотовца.]
IV. У ~_Банату_~ су такође нађен неколика неолитска оруђа
(Алибунар итд.), а највећи спомен, који је истина у познијим
временима израђен али је канда већ при крају неолитске епохе
започет, јесу они велики насипи који почињу од Дунава, измеђ'
Панчева и Нове Паланке па се пружају к северу преко Тисе.
V. Из ~_Далмације_~ немамо никаквих сигурних трагова од
палеолитских становника; али су њене неолитске насеобине
прилично многобројне.
Далматински приморци неолитскога доба становали су било у
пећинама било на отвореним местима. Од пећина ћемо поменути
Врљичке Пећине код извора Цетине и Традана покрај затона
шибенскога; а од станишта отворених напомињемо Потравље близу
Сиња, Кућиште изнад Омиша, Отон село иза Дебела Брда, Трибовуњ у
дрнишкој околици, Бискупље и Плочу код Книна и Горокљанску
Градину.
Неолићани су становали и на далматинским островима. То сведоче
рукотвори од камена нађени на Корчули, Хвару (сл. 61), Уљану
(сл. 62), Крку (сл. 63) и Брачу. И на овима су понеки људи још
морали у пећинама боравити. Најлепши рукотвор неолитских
островљана нађен је у Врбничкој Пећини на Крку; то је лепо
углачана секира од нефрита, која нема мање од 34 см. дужине (сл.
63). За тим долазе теслице са Корчуле од јадеита. Неке
далматинске алатке начињене су од камена који се у близини
находио, а за друге је градиво из даљине доношено или су већ
готове из даљине донете.
[Слика: Сл. 61. – Зашиљени кремени нож са Хвара.]
[Слика: Сл. 62. – Кремени нож са Уљана.]
[Слика: Сл. 63. – Секира са Крка; изглед пљоштимице и насатице.]
VI. За Преисторију ~_Црне Горе_~ нисмо докучили још ни један
податак.
~Румунија.~
Камено доба у Румунији мало нам је познато. Неколико кресаних и
глачаних камених рукотвора нађено је код Кукутена (округ јашки),
Митоке (округ дорохојски), Одеа-Владике (округ илфовски)
Петромана и Мичеста (округ мушчелуски) итд. Румунски су аутори
уврстили ове предмете у доба кватерно, али има знакова по којима
се може мислити да су бар неки од њих познији, тј. да су из
неолитскога доба. Прави палеолићани нису оставили поузданих
трагова у Румунији. Неолићана је сигурно било много, али њихова
станишта још нису обелодањена.
~Бугарска.~
За преисторију Бугарске имамо још мање података но за Румунију.
Тек је прошле (1892) године проучена једна пећина (Поличка) код
дреновскога манастира св. Арх. Михаила, у којој је испод слоја
сиге нађено костију од човека, говечета, елена, ирваса и
пећинскога медведа, а такође и рбака од простога земљанога
посуђа. Могуће је да су људи боравили у овој пећини за време
неолитско.
Интересни долмени, жртвеници и крумлеси запажени су на подножју
Странџе, Сакар-Планине и крај обала Црнога Мора у Тракији, али
ови канда нису из каменога доба већ познији.
~Грчка.~
Старо камено доба у Грчкој није још познато. Има дилувијалних
наноса, али су у њима оглашени наласци врло непоуздани. Има
много пећина али трагови преисториских пећинаца нису још
обелодањени. Има поред морских обала и огромних гомила од
шкољака, али то нису остаци из преисториских времена већ су
љуштуре из којих се материјал за пурпур вадио.
Најстарији преисториски предмети у Грчкој датирају из новог
каменог доба. То су камене секире и ножеви. – Секире су од
углачаног камена зрнасте структуре; врло су здепасте, тешке и
дебеле. Ножеви су од опсидијана, кога има доста по вулканима
грчког Архипелага, а нарочито на Милосу. Од кремена нема никаквих
рукотвора, можда зато што овога минерала нема у Грчкој. – Сви
предмети из неолитскога доба нађени су скоро на свима крајевима
Краљевине.
На Санторину је једна преисториска ерупција затрпала једну
насеобиу, исто као што је Везув затрпао Помпеју и Херкуланум.
Житељи оне насеобине били су на приличноме ступњу развића, јер
су градили предмете од метала и бојама шарали своје судове, али
је од њих остало доста предмета по којима се може мислити да
датирају из каменога доба.
~Азија.~
1. Азија је колевка људског рода. Тако обично говоре и пишу
историци и филолози, па и природњаци и богослови. Тамо негде у
Азији био је блажени Рај или рајска Лемурија, где се људи
створише и размножише и одакле се раселише. Тамо људима није
требало ни крова ни одела, ни њиве ни лова, јер им свуда беше
топло и угодно, а питнога воћа и сочнога корена находише куда
год крочише. Тамо проведоше људи детињство своје, док не ојачаше
толико да се могоше усудити хладније и неродније земље да
населе. По томе би требало да су у Азији нађени или да се нађу
какви остаци од људи првих и најстаријих. Али су на жалост све
земље ван Европе у погледу преисторискоме одвећ мало проучене; па
тако ни Азија још није дала потврду мишљења да је она заиста
колевка људскога рода. Досадања истраживања потврдила су само да
је и у Азији негда било тако звано камено доба, и да је тамо
епоха кресаног камена претходила епоси глачаних камених предмета,
који преплавише Европу у почетку садашње геолошке периоде.
Прва станишта из каменога доба нађена су у ~_Малој Азији_~, на
падинама Ливанске Горе не далеко од Бејрута, и то код пећине
одакле истиче Псећа Река (Nahr el Kelb). То беху кремени ножеви
и стругала палеолитске форме са пужевима морским и сувоземним и
са костима од животиња, од којих су неке ишчезле а неких још
данас има у оним пределима. Значајно је да су са овим предметима
укалупљене и рбине од простога земљанога посуђа. Овакових
станишта нађено је на још неколико места у _Сирији_ и
_Феникији_. – У _Палестини_ су нађена нека станишта у пећинама,
а нека поред великих извора. – Камене алатке нахођене су у
_Калдеји_, _Вавилонији_ и _Јерменској_.
У ~_Персији_~ су људски рукотвори каменога доба нађени у
слојевима кватерним. – Такве старине још нису нађене у
Авганистану, Туркестану и у Тибету.
~_Индија_~ је у сваком погледу боље проучена но што су друге
области у Азији, па је и за своју Преисторију дала више
докумената но остале. Врло многи кремени алати, палеолитских
облика, и кремена једришта, од којих су окресивани, нађени су на
много места у Бенгалу, Ориси, Асаму, Декану, Сунду итд.
Многобројни слични предмети извађени су из старих наноса реке
Кришне и њених притока. - У околини Мадраса камене алатке
шелског типа грађене су од кварцита, а обухваћене су особеном
једном земљом (_латеритом_), која је створена при крају кватерне
периоде. Такво је оруђе извађено из некадањих наноса реке
Нербудаха, а из наноса реке Гвадаверија извађени су ножеви од
агата налик на европске камене ножеве из кватерне периоде. У тим
је наносима сахрањена и особена фауна сисара, особена зато, што
поред чисто кватерних сисара и такових који се приближују
данашњим фелама има и такових који су живели већ за време миоцена
(_Elephas insignis_ и _Hippopotamus nomadicus_). Ово значи да је
у Индији било људи у најранијем почетку кватерне периоде. Али ни
ти људи не беху први људи, и ако су можда нешто старији од
најстаријих кватерних људи у Европи.
2. Неолитска периода оставила је многобројне трагове по целој
Азији. Ми ћемо споменути само понајважније.
У ~_Јапану_~ су првобитни приморци оставили гомиле љуштура од
морских шкољака а у овима и кости од мајмуна, медведа, дивљих
свиња, јелена и других животиња од којих су неке тамо већ
ишчезле. У тим су гомилама разни рукотвори од камена и костију а
и од земље. Људске кости у њима нађене често су намерно крхане и
уздуж цепане што би значило да су тадашњи људи били људождери.
У ~_Камбоџи_~ су прво нађена сметлишта од слатководних шкољака,
којих има тако много да се од њих пече креч. У тим гомилама леже
глачане камене секире, брадве, длета, гривне, ђердани и обоци.
У ~_Малој Азији_~ најинтересније су ствари нађене на месту где се
мисли да је била стара Троја. Систематским раскопавањем утврђена
су ту два археолошка слоја. Оба та слоја садрже предмете и од
камена и од бронзе, па изгледа да су оба из доба бронзе.
Необично је овде што у горњем слоју има двадесет пута више
каменог оруђа но у доњем. Па ако овде није било какве
преметачине слојева, онда је вероватно да је било устука у
цивилизацији. Ако су све ове старине правилно на своме мету
остале, онда би овде био један од врло ретких примера да је
камено градиво тако дуго и за доба метално употребљавано и то за
израду баш и оних предмета који се од метала најбоље израђују. –
Оваква мешавина предмета разних културних ступњева запажена је и
у курганима измеђ Урала и Алтаја, у Китају и у Индији.