~накољци~ су у овој књизи названи они људи, који су своје зграде
подизали на кољу по језерима, сојеничари.
~наџак~ је с једне стране као секирица, а са друге стране има
дугачке уши.
~ненормалан~, неправилан.
~нефрит~, зеленкаста врста амфибола. Збијена је маса чврста, те
се и од ње градило врло лепо оруђе. Није топљив као јадеит.
~номади~, народи који нису нигде стално настањени већ своја
станишта мењају.
~обоци~, минђуше, ушњаци.
~опсидијан~, вулканско стакло.
~орнаменат~, какав било украс. Већ су људи каменога доба имали
орнаменте на врло различним предметима; најлепши су били на
посуђу од глине.
~осоје~ место западно, од сунца заклоњено.
~остве~, ости, рогуљице за ловљење рибе.
~остењак~, стрмо платно брдско.
~острица~, врло укусна морска шкољка, каменица.
~оштрељ~, камен шиљат, оштрљат.
~Палеонтологија~ има задатак да проучава, одређује и класификује
остатке од животиња и биља, који су у земним слојевима сачувани.
Она се дели на: _Палеоботанику_, која изучава остатке од биљака
и _Палеозоологију_, која изучава остатке од животиња.
~Палетнологија~ се бави остацима од преисториских људи из доба
палеолитскога, неолитскога, бронзанога и из доба гвожђа до појаве
писмености и домашаја традиција. Ова наука саставља Историју
Земље са Историјом Света. Са тога јој је познавање геолошки
чињеница преко потребно, бар у првоме одсеку њеном у коме се
проучава Камено Доба. За други одсек, одсек Металнога Доба,
важније је познавање културно-историских предмета. Ова се наука
зове и Преисториска Археологија, за разлику од праве
Археологије, која се бави саринама од историских народа. Звала
се још и _Палеоантропологија_.
~палма~, дрво на ком роде урме.
~палуба~. Тако смо назвали дрвени под изнад соја над којима су
зграде подизане.
~парализа~, узетост мишића.
~плазина~, трошно, ровито земљиште по странама, где се
нагомилавају одломци што се са брда осипљу.
~плитица~, плитка чинија, тепсија.
~плута~, мали сплав за прелаз преко река.
~поводањ~ је кад се реке по равницама излију око њихових корита.
~повразача~, узица којом се лонац поврази кад се понесе.
~полигенизам~, мишљење да је већ од почетка људскога рода било
више разних раса људи.
~полужани~, људи што живе по луговима.
~порфири~, обично црвене и чврсте стене, које су постале из
прастарих вулкана.
~пржина~, ситна дробина што се од камена осипље.
~претињено~, оно што је тином предвојено; а _тин_ или _претин_ се
зове дувар што раставља два простора.
~примитивно~, прво, првобитно.
~присоје~, место према сунцу.
~профил~, изглед неког предмета са стране. – _Геолошки профил_
представља неко земљиште онако како би изгледало кад би се
управно просекло.
~процес~, (у научноме језику) начин како се нешто развија,
напредује.
~рахитизам~, болест од које се криви кичма (грчки: рахис) и друге
кости. Јавља се у детињству, кад тело не прима храну која му се
даје.
~резервоар~, повеће место у коме се вода нагомилава.
~резултат~, учинак, последица, плод некога рада.
~рејон~, атар.
~рељеф~, неравна површина некога предмета.
~религија~, вера у божанство.
~рипа~, камен од прилике онолики колики се из руке с рамена баца.
~седеф~, сјајни део шкољке од кога се граде лепа дугмета, кутице
итд.
~секвоја~, дрво из реда четинара, које може да порасте веће но ма
које друго дрво.
~серпентин~, зелена, крта стена.
~сига~, лака, шупљикава и трошна кречна стена, која се таложи из
воде што провапљује кроз пећинске пукотине.
~сијенит~, стена налик на гранит; сложена је од амфибола и
минерала који се зове ортоклас (а овоме је име дато за то што се
тако грчки означава да има управну цепљивост.)
~символ~, знак којим се представља нека ствар иди нека мисао.
~система~, сређени скуп неких предмета иди појмова.
~скелет~, костур.
~скулптура~, вајарство, тј. вештина да се од камена, кости или
дрвета отеше лик некога предмета.
~сојеничари~, накољци.
~сојенице~, зграде на кољу.
~сојишта~, места где су негда биле стаје на сојама.
~специјалан~, онај који се нечега нарочито тиче.
~спорадичан~, поредак, оделит, расејан.
~стеатит~, шпанска креда, масан и мек минерал којим кројачи
бележе крој по сукну или ваде мрље.
~степе~, огромне, слабо родне равнице у Русији итд.
~стећак~, отесан камен који се меће на гроб или за какву другу
белегу.
~структура~, склоп, начин како је градиво некога предмета у
целину склопљено.
~студија~, научно истраживање.
~таворити~, бедно живети.
~талисман~, амајлија, запис.
~температура~, величина топлоте.
~тераса~, насип од земље.
~тесла~, као кесер са правом оштрицом.
~тип~, почетак, препочетак, урнек.
~трахит~, хрпава вулканска стена сложена од разних минерала.
~тресетиште~, место где се створио тресет.
~тријумф~, победа.
~угљена киселина~, онај тешки и загушљиви гас, који се из плућа
издише, који ветри из киселих вода и из кречана када се пече
креч.
~укопина~, оно што се уз мртваца у гроб меће.
~урочица~, пуж што се носи уза се од урока.
~урутка~, мала, проста алатка.
~устубочен~, усправљен.
~фазе~, узастопне промене које се дешавају па извесним
предметима, на пример на Месецу.
~фауна~, збир свију животиња у некоме пределу и у неком извесном
времену. Српске земље имају сада извесну фауну сисара тица,
риба, пужева итд., која се зове данашња фауна српских земаља.
Пре ове, у свакој геолошкој периоди била је и засебна фауна, која
се од раније и позније фауне разликовала неким особеним
животињама, које су само у тој периоди живеле. Ове фауне из
прошлих времена зову се _фосилне_ (упор.: фосил).
~фашина~, сноп дугачкога прућа.
~флора~, збир биљака у некоме пределу и у неком извесноме
времену. У разним геолошким периодама биле су и различне флоре
(упор.: фауна).
~фосил~ је латинско fossilis, а значи нешто ископано; фосилни је,
на пример, угаљ који се из земље копа, за разлику од жива угља,
који се прави од дрвећа. Фосилна је со која се из мајдана вади.
Ово се име најобичније даје остацима од биљака и животиња који
датирају из прошлих геолошких периода а у земним су слојевима
буди на који начин сачувани. Када су скамењени онда се зову
петрефакти. За људске кости каже се да су фосилне само кад су од
људи из прошле геолошке периоде. Обично су као фосили очуване од
кичмењака његове кости а од мекушаца њихове љштуре. Али се у
неким изванредним приликама очувало и месо од изумрлих сисара; у
сибирској залеђеној земљи нахођене су лешине са месом од мамута
и носорога. Фосилни су остаци врло важни за познавање земље, јер
се по њима може да позна релативна старост појединих слојева у
којима се нађу. У српским земљама најмлађи су фосили у високим и
дубоким речним наносима па фосили заостали из језера која су
негда испуњавала Посавину и Подунавље и оделите котлине у јужној
области наше земље. Од ових су старији морски пужеви и шкољке,
којих има доста по таким слојевима у северноме појасу српских
земаља. А пре ових још живеле су разне животиње чији се фосили
находе у чвршћим стенама и брдовитијим крајевима нашим.
~Хидрографија~ је онај део Географије (Земљописа) у коме се
описују реке итд.
~хлоромеланит~, варијетет јадеита.
~Хронологија~ утврђује ред узастопних времена и историских
датума.
~цивилизација~, стање уљуђености створено под утицајем наука,
вештина, заната, религија итд.
~шип~, колац.
~шуљак~, престругани део дебла.
~џилит~, тешка палица која се из руке на противника баца.